Page 348 - Dusan Baiski - Cenad (studii monografice)

Dușan Baiski

ваздух и праишну. Воду из шанца, из бара насталих поспе кише, из Циганске
баре, из Вепикос бунара, из недодирљивог Мориша мога детињства. Топао и
врео ваздух лета или влажна и хладна зима са мирисом багремовог цвета или
гибанице са лудајом, на суво лисће или тамјан. Прашину и блато сокака у Новом
селу, помешану коњским копитама, стадима говеђа или чопорима свиња који
су одлазили на испашу. И, наравно, не у последњем реду, да упознам оне који
спавају вечним сном у знаним или незнаним чанадским гробљима или другде:
Румуни, Срби, Немци, Мађари, Цигани, Јевреји, Бугари, Турци итд.
Од самог почетка треба да назначимо: ова се књига односи углавном на
догађаје који су се десили током двадесетог века. А текст је на румунском језику
са обиљем превода из извора написаних на иним језицима. И све то је „плод
вишегодишњег трагања по десетинама књига, хиљадама страница докумената
или интернету“. Сам аутор прецизира: „тежио сам да изнесем нешто ново, што
је било мање познато, нешто што је до сада вежило као тајна“. И још казује да
„сам покушао да избегнем, колико је било могуће, да износим лично мишљење
у односу на одређене методијске чинњенице преузимајући и ризик да ме неко
оптужи за субјективизам. Сматрам да свака националност треба да критички
сагледава своју прошлост, без да пребацује сопствену кривицу на другу нацију.“
Имајући на уму изнесене принципе, аутор је поделио грађу на двадесетак
поглавља. Издвајамо: Немачки проблем, Проклетство границе, Срби под
Тријадом империја, Присоједињење Старог Чанада са Великим Чанадом,
Спасеници, Класна борба, Барагански депортирци, Полтички живот...
У поглвљу „немачки проблем“ аутор је објавио на десетине докумената у
препису који се односе на немачко (швапско) становништво из Немачког Чанада,
нарочито из периода њиховог страдања. Већина ових информација објављују се
први пут.
За нас је најзанимљивије поглавље „Срби под Тријадом империја“. У
овом поглављу, које можемо оценити као засебан научни рад, аутор приказује
историјску еволуцију Срба на овим просторима, са бројним подацима о нашим
сународницима у Чанаду. Бајски доноси нове информације о зачетку аматерске
позоришне активности чанадских Срба, који су 1861. године били главни
оснивачи Српског народног позоришта у Новом Саду. Срби у Чанаду су били
активни и после Другог светског рата преко своје организације ССКДУР, током
колективизације, али и као страдалници у Барагану или политичким затворима.
Текст књиге је обилно илустрован фотографијама,
а на крају књиге придодат је табак репродукција у боји. Дата је обимна
библиографија као и опширна Белешка о аугору
О обради текста, сам аутор наводи још на почетку
„У израдњи самог текста тежио сам да избегнем компликована изражавана,
научна формулисања, те сам прихватио једноставнији стил, без претензија,
често користећи преплете сопствених речи са изводима из текста приказаних
докумената, тако да је крајњи текст текући, осећајан чак и за мало дете жељно
да упозна историју Чанада. Често сам интервенисао у граматици и ортографију
цитата, али без да пореметим суштину. Ово није историјска књиса већ књига
монографских студија... «.

346